Tikvice a la mamma

Več sam pisala o tikvicama.  Da ponovo pišem o njima, ponukali su me neki komentari ovih dana u smislu; ne volim tikvice, bljak, dosadno povrće i tako to.

Ne bih ja, da sad nešto posebno pričam o hranljivosti tikvica i njihovom sastavu, jer sam poneku rekla o svemu tome  u prethodnom postu, što ako vas interesuje  imate lepo napisano ovde.

Nego, da pređem na stvar.

Kao i svi, i ja svoju mamu smatram najboljom kuvaricom na svetu. Ona to nije bila, mislim kuvarica. Bila je ona multitasking i multipraktik žena, kako to sad kažu mlade osobe ženskog pola, za ženu koja ume da radi mnogo tog u isto vreme, a pri tom je i mnogo praktična, tačnije, vična mnogo čemu.

Ipak, pravde radi, moram da naglasim da su takvog kova bile mnoge žene sa ovih prostora vaspitavane u tzv. starovremskom duhu. Mnoge od njih su mnogo tog prenele i na svoje ćerke, ukoliko su ih imale, što je na neki način dobro jer se to znanje prenosilo dalje, ponekad, s kolena na koleno.

Znala je ona da kaže, da se otrovi u malim bočicama čuvaju, što je opet govorilo u prilog tome da su to osobe kod kojih su sakriveni mnogi kvaliteti.

No, da ne dužim, shvatili ste, ovaj gore pomenuti naslov, ima veze sa mojom mamom i načinom njenog kuvanja.

Ona ne samo da je izvanredno i ukusno kuvala već je imala dar da pojedina tradicionalno kuvana jela modifikuje na svoj, novi i jedinstven način.

Biće da sam to i sama od nje nasledila, po onoj staroj, iver dalje od klade ne pada.

To bi trebalo da znači, da osim već opisane tzv. čorbe od tikvica na brzopotezan način, u svom jelovniku imam i kuvane tikvice na sličan način.

Pa u čemu je onda tu razlika, zapitaće se neko?

U tome što se koriste cele tikvice, sa korom, pod uslovom da znate ko im je proizvođač, a kako ja godinama gajim svoje tikvice, na jednom parčetu zemlje u bašti veličine 5x5m, tako i to biva.

Jelo ne sadrži zapršku, što je dobro za sve koji su na LCHF dijeti, a koji bi da “pojedu nešto i kašikom”, kao i ostalima, posebno onima osetljivih na gluten, a takvih, znamo da ima podosta, takođe i onima koji jednostavno vole zdrava, niskokalorična jela, kao i svima koji žele da se hrane ispravno.

Auh, al nahvalih ove tikvice, kao da ih je sam Gordon Remzi prvi izmislio, ili čak Džejmi Oliver.

Verujte na reč, one to i zaslužuju, jer su po receptu kad se oni još nisu ni rodili i dok se meso nije mlelo već sitno seckalo nožem.

 500g mešanog mlevenog mesa

1 crni mladi luk srednje veličine

1 beli mladi luk srednje veličine

1 jaje

1 kafena kašičica aleve paprike

malo bibera

soli po ukusu

Sve ovo lepo izmešati, dobro izraditi da postane homogena smesa i time napuniti sveže tikvice po izboru; cukini, bele, zelene, okrugle ili dr.

Ovog puta ja sam koristila, mlade, bele tikvice, 4 komada srednje veličine.   Oljuštene tikvice sam presekla na pola, jer tako više volimo, a i ukus samih tikvica se više oseti u tečnosti u kojoj se kuvaju.

Izdubite tikvice i semenčice iz njih stavite na dno posude u kojoj ćete ih kuvati.

Punjene tikvice ređajte preko ove smese.

Nadeva za ovu količinu tikvica je mnogo, ali, tako i treba.

Od ostatka mesa, napravite oveće ćufte koje stavite između tikvica, u posudu u kojoj ćete ih kuvati.

Posolite po ukusu, pospite sa malo, sitno seckane sveže, što je bolje, ili suve mirođije, što je opet zimska varijanta, i pospite jednim, na sitne kockice seckanim paradajzom, srednje veličine i prelijte sa 3 dl tople vode.

Kuvajte na laganoj vatri, u poklopljenoj posudi, dok tikvice ne omekšaju, a meso bude kuvano.

Zatim otvorite posudu i ostavite da jelo vri i dalje na istoj temperaturi, sve dok se sadržaj tečnosti u posudi ne smanji do pola.

Dodajte kuvanog paradajza 1,5 dl i ostavite da “baci ključ”( za mlade domaćice, da provri još jednom).

Pospite prstohvatom suvog ruzmarina i servirajte uz pavlaku, ili kiselo mleko.

Napomena: Nemojte mešati jelo, već samo povremeno, s vremena na vreme, protresite posudu!

Ko voli nek izvoli i nek mu je prijatno!

Ko je probao, nije se pokajao!