Prazan papir
Na omanjem pisaćem stolu i dalje je stajao papir, istrgnut iz sveske, potpuno prazan. Ima mnogo dana od kad ga je stavila na sto sa namerom da mu napiše poslednje pismo. Nešto je u tome ometalo svih ovih proteklih dana.
Na omanjem pisaćem stolu i dalje je stajao papir, istrgnut iz sveske, potpuno prazan. Ima mnogo dana od kad ga je stavila na sto sa namerom da mu napiše poslednje pismo. Nešto je u tome ometalo svih ovih proteklih dana.
Dugi niz godina moje pamćenje se nepogrešivo probudi istog dana i seti se nje. Ona nije volela svoje ime. Bilo je lepo kao ona, starinsko, narodno. Htela je da je svi zovemo Lucija. I zvali smo je. Niko je nije
Uobičajeno odlazim u neku veću nabavku u Titel, malu rustikalnu varoš na Tisi, nekih 6 km udaljenu od sela Perleza u kojem živim od kad sam se dislocirala iz Beograda. U Titelu je sredom i subotom pijačni dan. Sad, u
Trglo je zvono na ulaznim vratima. Ostavila je napola spakovan kofer i požurila da vidi ko je to ovako rano. Tek je sedam sati, rano je jutro, a ona nema dogovor ni s kim za danas. Iovako imam premalo vremena
Ulica lipa je jedna uzbrdo, nizbrdo ulica sasvim tipična za Beograd. Ima sasvim drugo ime. No, kako su duž cele njene trase ko zna kad posađena stabla lipe, koja je skoro sasvim natkriljavaju i prave divan, debeli hlad u vreme
B. ima samo 29 godina. Nekome će se to učiniti da je dosta, ali, ona nije još videla ni deseti deo što bi trebalo da jeste, a što njeni vršnjaci, koji su imali sreću da se rode u nekim drugim,
Naše dve ordinacije bile su spojene zajedničkim vratima između, što je bilo zgodno, posebno kad bi jedna ostajala sama da radi na dva radna mesta, a to se dešavalo. Ona je bila, što bi naš narod rekao, živa vatra. Vredna,
Nikad ne pravim bilanse pred završetak godine. To me podseća na konačnost, a ja ne volim kraj. Čak iako znam da iza svakog kraja postoji novi početak. Iza ovog kraja ga nema i evo gde već, meni predugo, pred Novu
Najzad! Skoro će trinaest sati. Okreni, obrni, svaki dan završim ove svakodnevne kućne poslove u to vreme. I sve vreme, dok to radim, moje misli lete ka tastaturi mog Dobrivoja, kako od milošte zovem svoj kompjuter, sa željom da zabeležim
Mnogo puta sam rekla da sam „bogata“, jer imam prijatelje, a posebno njih par na koje mogu uvek da računam, za ne daj Bože. Već dugi niz godina je moja najbolja prijateljica žena sa imenom plavog cveta, koju svi iz