Moja mama je umela nas decu da na nenametljiv način usmeri da jedemo sve, čak i ono što ne volimo. Ja nisam mnogo tog volela da jedem kao klinka; nisam volela šargarepu, cveklu, karfiol, a džigericu, bilo koju, ako bih saznala da je na jelovniku, izmišljala bih hiljadu i jedan izgovor da je ne bih jela. Retko kad bih uspevala u tim mojim egzibicijama izbegavanja skuvanih obroka. Izbegavanje meni neomiljenog povrća se odnosilo uglavnom na kuvana jela od istog, jer, sasvim čudno zvuči, to isto povrće sam volela da jedem veoma rado, ali živo, sveže i nekuvano što je i danas isto.
Karfiol bih znala da pojedem celu glavicu svežeg, presnog, živog, ali kuvan, nikako.
No, moja mama se dosetila da napravi divan, fin i ukusam cušpajz od karfiola i krompira, neposredno posle mog izlaska iz bolnice nakon operacije krajnika i otad, karfiol i sve od termički obrađenog karfiola prelazi na listu mojih omiljenih jela.
Ipak, nekako najviše i na poseban način, volim gustu čorbu od karfiola koju i dan danas kuvam na isti način kao što je uvek kuvala moja mama.
Pre neki dan sam kupila u našoj seoskoj prodavnici omanju glavicu karfiola. Nije baš bila nešto, jer je već imala na pojedinim cvetićima sivkaste pege, ali, jedan glas iz jedne fijočice u mojoj glavi je došapnuo; Ne mari, skinućeš to lepo nožem, očistiti i spremiti finu čorbicu, samo ne zaboravi da staviš tajni sastojak.
Uvek, kad bih spremala čorbu od karfiola ili od bundeve, glas moje mame, od kad je nema, bi se obavezno „javio“ da me potseti da ne zaboravim da stavim taj njen, „tajni sastojak“.
Skuvati čorbu od karfiola na način na koji je kuvala moja mama i nije neki kunst, za nekog, ali za mene je to poštovanje tradicije kvaliteta i zdravlja. Jer, samu čorbu čine samo pet sastojaka, uz eventualni dodatak šestog, brašna, koji ja izbegavam.
Čorba se toliko jednostavno sprema da je čak i početnik koji nikada nije kuvao može skuvati, a posebno je dobra jer spada u jela koja ja zovem brzopotezna tj. koja ne iziskuju više od 20 minuta spremanja. Znači, za zaposlene, u zimskim danima, po dolasku kući, sveže spremljena čorbica od karfiola je izuzetno dobra i okrepljujuća.
E sad, zašto baš čorba od klot karfiola, kad ima toliko drugih, znatno energetski jačih čorbi?
Sledeći redovi će objasniti zašto je dobro koristiti karfiol u redovnoj ishrani, a što sam sasvim sigurna je znala i moja mama, jer da nije, zar bi toliko insistirala da mi deca jedemo karfiol 😉
Karfiol, biljka, povrće, iz roda kupusnjača, slična brokoliju. Bogata velikom količinom vitamina C, ali sadrži i vitamine A, B1, B2 i PP. Može se pohvaliti i izdašnom sadržinom minerala, posebno kalijuma (K), kalcijuma (Ca), fosfora (P) i gvožđa (Fe), što je opet svrstava u veoma zdravo povrće. Niske je kalorijske vrednosti, 100g karfiola ima energetsku vrednost od samo 25 Kcal.
Karfiol je vrlo zdravo čak lekovito povrće. Bogat je antioksidansima čime uslovljava smanjivanje nivoa povišenog holesterola u krvi.
Ima svojstvo da ubrzava metabolizam estrogena te je kao takav od velike koristi jer snižava nivo estrogena, a ovo opet utiče na smanjenje rizika od pojave karcinoma dojke.
Kako sadrži dosta kalcijuma daje čvrstinu kostima.
Redovno korišćenje karfiola u ishrani umanjuje rizik od pojave Parkinsonove bolesti i Multiple skleroze.
Veoma je dobar kao hrana kod redukcionih dijeta jer se dugo vari.
Ipak, karfiol znatno manje treba da koriste osobe kod kojih je detektovana Kronova bolest.
E sad, koji je to tajni sastojak koji čini deo ove lepe i ukusne čorbe?
Otkriću vam tajnu to je muskatni oraščić, egzotični začin koji se dobija iz koštice ploda drveta muskatnog oraha.
Ovo drvo je zimzeleno i raste u prašumama indonežanskog ostrva Moluka. Drvo dostiže visinu od impozantnih 15-18 m, a rađa čak tri puta godišnje.
Muskatni oraščić je veoma zdrav začin jer u sebi osim antioksidanasa, sadrži vitamine B kompleksa, nešto folne kiseline i vitamina iz A grupe.
Osim tog ima bogat sadržaj minerala; bakra (Cu), kalijuma (K), mangana (Mn), gvožđa (Fe), cinka (Zn) i magnezijuma (Mg).
Vrlo je uspešno sredstvo za poboljšanje loše probave i protiv nadimanja, a uspešno deluje i u savladavanju problema kod gljivičnih oboljenja kao i kod depresije.
Muskatni oraščić sadrži ulje eugenol koje pomaže kod zubobolje.
Mnogi kažu da ima i afrodizijačka svojstva.
Dakle za spremanje tj. kuvanje tzv. „Egzotične“ čorbe od karfiola po receptu moje mame potrebno je:
-
sveža omanja glavica karfiola, lepa i bela, ako je moguće 😉
-
mleko- oko 1/2 L
-
so
-
voda- oko 1/2 L
-
„tajni sastojak“ tj. muskatni oraščić- 1/2 čajne kašičice
-
2 kafene kašičice brašna – da se čorbica dodatno zagusti (ako treba i po volji)
Dobro opranu i očišćenu glavicu karfiola odvojiti na cvetove i staviti u jednu posudu da se skuva u pola litre vode. Posoliti malo. Karfiol se vrlo brzo skuva za otprilike 10-15 minuta.
Skuvan karfiol sa posudom premestiti na tvrđu podlogu i ručnim pasirom isitniti sadržaj, toliko da ostanu sitniji komadići povrća.
Ukoliko volite baš krem čorbu, možete ga sasvim slobodno izmiksati u blenderu, ili štapnim mikserom, no ja preferiram da ostanu sitni komadići povrća jer je ukus daleko bolji.
Kada ste usitnili karfiol dodati mleko i vratiti posudu na vatru da proključa, na “ tihoj vatri“ povremeno mešajući kašikom da se povrće i dodato mleko ne zalepi na dno posude u kojoj se kuva.
Prokuvanu čorbu, dosoliti po ukusu, skloniti sa šporeta i dodati pola čajne kašičice muskatnog oraščića, mlevenog ili sveže rendanog.
Preporučuje se uvek rendanje svežeg muskatnog oraščića, no može se koristiti i mleveni, ali se posudica sa istim treba čuvati na mračnom mestu.
Nemojte preterati sa dodavanjem muskatnog oraščića jer čorba treba da ima ukus povrća, a da se ukus začina tek „oseti“ degustacijom.
Muskatni oraščić možete dodati i u krem čorbu od bundeve, koju ja spremam takođe po receptu moje mame i potpuno identično kao i krem čorbu od karfiola 😉
Možda će neko od vas koji budete imali strpljenja za čitanje ovih redova reći da je ovo jednostavan način spremanja ove čorbe?
U tome i jeste čar, da kuvanje bude jednostavno, a opet, zdravo.
Na kraju, volela bih da saznam šta vi mislite o kuvanju na brzopotezan, a zdrav način?
TV
PS: – cušpajz (orig. nemački zuspeise) bukvalno „zajedničko jelo“, u ovom smislu se misli na kobinaciju dva ili više povrća najčešće ispasirana i spremljena kao obrok.
– kunst (orig. nemački) umetnost
PSS: Ovaj post dugujem svima onima, kojih nije mali broj, a koji na moj blog dolaze zbog dobrih, starih recepata koje prati i po neka interesantna priča, a opet, i kao potvrdu imena samog bloga, od svega po nešto 🙂