Sudbina, izbor, šta li je ?

Koliko puta smo se sakrili iza ovih reči?

Ima li istine da nam sudbina svima kroji kapu?

Ako je odgovor pozitivan, gde je onda tu ona, oveštala, narodna; Čovek je sam kovač svoje sreće??!

Ili ona ; Kako seješ tako ćeš žnjeti.

Ili ona; Dobro radi, dobrome se nadaj!

Da se vratimo malo na bajke. Znam da smo ih skoro svi čitali, više ili manje. Tačnije, da se podsetimo jedne, one o trnoružici, ili priči o princezi Aurori.

Sećate se, ona se rodila posle duuugog čekanja njenih roditelja, kraljevskog para, na potomstvo i oni su na slavlje povodom tog pozvali sve iz svog kraljevstva osim zle vile Grdane. I bi šta bi. Naravno da se ova uvredila i došla da im se osveti, baš pri kraju darivanja deteta.

Čime je Grdana darivala Auroru znaju milioni dece i odraslih diljem sveta, a i kako se razrešila ta njena stogodišnja “kletva” takođe svi znamo. Na  sreću, Aurora je poživela srećno do kraja svoj život na čemu treba da zahvali dobroj vili koja je svojim darom umanjila težinu Grdanine kletve, a koji je ona njoj darivala POSLE Grdane, što je od velikog značaja, jer da nije tako bilo, bi li se bajka drugačije završila?

Tako bajka kaže.

E, ali šta kaže moja mudra Zaratustra? Koje li je ona priče meni raspredala? Šta sam sama slušala, učila, tokom svog dosadašnjeg života?

Postoji verovanje kod naših starih da nam se život odvija u TRI dela.

Prvi deo je odrastanje, koje baš kako i savremena medicina kaže, pokriva period detinjstva sa adolescencijom, sazrevanjem, drugi deo je zrelost, zrelo doba, koje nastaje sa završetkom adolescencije – sazrevanja i traje do polovine našeg veka starosti i treći deo je doba starenja, staza koja se savršava našom smrti.

Kod nas, stari ljudi često znaju da kažu; Tako ti je suđeno.

U narodu, našem da budem precizna, postoji vekovno verovanje da svako novorođeno dete u prvoj noći po rođenju posećuju TRI suđaje. Otuda i ta izreka.

Svaka od njih tri daruje dete i svojim darom usmerava njegov dalji život.

Dve su DOBRE dok je jedna “ZLA”.

Možda ne baš u pravom smislu zla, ali je tu da malo pomrsi konce ovim dobrima. Mada, sve ipak zavisi od njihovog redosleda dolaska u noći rođenja deteta.

Kako se, opet, a gde nego kod nas, u našem narodu i noć deli na TRI dela, tako i suđaje ne dolaze sve tri odjednom, već svaka za sebe u svom delu noći.

Prva suđaja dolazi do ponoći, gledajućina sat, od 21-24h.

Druga dolazi u tzv. gluvo doba noća, ili od 00-3h.

I najzad, treća suđaja dolazi u vreme od 3-6h, tačnije, dok ne zapevaju prvi petlovi, jer se zna da su zimske noći duže od letnjih.

Već ste svi shvatili čitanjem ovih redova da ove dve daruju novorođenom detetu dobro, boljitak, dok ova treća, zna se, služi da to dobro malo zamuti.

Ali, sigurno niste znali da se NIKAD ne zna koja suđaja dolazi u koje doba noći.

Takođe, svaki taj deo noći odgovara onom jednom delu našeg života koji sam vam gore objasnila.

To znači da ako nam “zla” suđaja npr. dođe pre ponoći, znači u periodu koji oslikava naše rano detinjstvo sa odrastanjem, onda će nam taj deo perioda našeg života biti veoma težak.

Ostalo ste već sasvim sam sigurna razumeli i sami, šta se dešava sa našim životima u odnosu na redosled dolaska suđaja u noći po našem rođenju.

Upravo zbog ovog verovanja, ove priče, kod nas ljudi često kažu da nam je takav život suđen. Neko kaže, to nam je SUDBINA.

Međutim..

Ukoliko se malo više pozabavimo onom, čovek je kovač svoje sreće, to nekako usmerava na jedan zaključak; Da sudbina NE postoji, već da svime što nam se dešava u životu upravljamo tj. biramo sami.

Baš kao što kaže ona narodna; Kako seješ tako ćeš i žnjeti.

To isto “tvrde” i holističari, no da li je to baš tako?

Mogu li npr. mala deca da izaberu kakvo će im detinjstvo biti? Imaju li uticaj na to?

Mene to opet podseti na moje davnašnje saznanje surove stvarnosti da ZATO kao odgovor postoji.

Neko bi sad rekao da mešam babe i žabe, ali ne.

Zna li neko zašto postoji Sunce? Zašto postoji Zemlja?

Zašto je mene rodila baš moja mama, a nije npr. kraljica Elizabeta?

Ni sama ne znam odgovor na ova pitanja i za mene je odgovor na njih odavno ZATO.

Tačnije, zaključak je da ima mnogo, bezbroj stvari, dešavanja, događanja, na koje ja, mi, NE možemo da utičemo, te samim tim ne možemo ni da biramo.

Nema li to ZATO neke veze sa onom SUDBINOM?

Sa onim, tako mi je SUĐENO?

Sa one tri suđaje? Tri vile?

Ali..

Šta biva onda sa onom narodnom; Dobro radi dobrome se nadaj!

Ako malo dete nema, ( ili ima ?) upliva na svoje životne “izbore”, zato sa godinama koje prolaze ta se istina još kako menja. Stoga je sasvim logično izvesti zaključak da mnogo tog možemo da uradimo i da predupredimo čime bismo sebi omogućili da nam starost bude lakša.

Jer, šta ako nam je zla suđaja došla kao poslednja?

U ono doba koje “pripada” našoj starosti?

Zar nije starost sama po sebi teška?

Hoće li nam se desiti ono što govore stari; Pitaće te starost, gde ti je bila mladost?

Neće, ako u vreme kada postanemo svesni, nastavimo da rastemo i učimo sve vreme svog života, neprestano.

Ako odgovore ZATO prihvatimo kao neminovnost i kao deo koji nam pripada, koji na kraju svi imaju.

Razlika je samo u gledanju na stvari, na život.

Jesam li vas možda “zablesavila” ovim redovima?

Ili ste se i sami zapitali?

Izvinite, ja sam samo, na svoj način, zagrebala površinu nečeg čime su se bavili neki, od iskona do danas i kao što znate, znam, pravog odgovora još uvek nema, no sve jedno život se odvija i dalje.

PS: Sve slike su kao i uvek Sa Google pretraživača 😉