Zahvaljujući mojoj mami imam ovu moju, kako je ja zovem, ravničarsku kuću u Perlezu, selu blizu Zrenjanina. Na samom početku imali smo veliku baštu gde smo, onako hrabro, sa velikim entuzijazmom počeli da gajimo raznorazne povrtarske biljke, kao da smo to celog života radili. A nismo, ni moj suprug ni ja. Mi smo gradska deca, ili, deca sa asfalta. Pojma nismo imali ni kako se seje, ni kako se kopa, još manje šta se kad radi, ali želja da uzgojimo svoje povrće bila je toliko jaka da smo vremenom, zahvaljujući svojim komšijama, suseljanima, knjigama koje sam kupovala na raznorazne baštenske teme, polako savladali i to znanje i naravno, shvatili da je to jedan ozbiljan, težak posao koji često ne donese ono zadovoljstvo i rezultat kakvom se nadaš. Danas, posle mnogo proteklih godina, imamo samo mali deo vrta u kojem se ja „igram“, volim da kažem, Ranke baštovanke J.
Iz onog početnog perioda bivalo je mnogo puta da nismo znali šta ćemo sa toliko mnogo plodova
pa smo ih rado delili svojim prijateljima i komšijama u zgradi gde smo stanovali.
Sećam se, jedne godine nam je rodio paradajz da smo od njega imali celo leto svežeg paradajza za kućnu potrošnju, da smo mogli da skuvamo i sameljemo isti za zimu i to baš poveću količinu, a takođe smo ga delili svima i ko je hteo i ko nije. Nosili smo paradajz na poklon J
Možda zato što ga je bilo puno zrelog, ostalo je i dosta zelenih plodova kada se sezona primakla kraju.
Onda sam zeleni paradajz koristila samo za stavljanje mešane turšije jer ništa nisam znala drugo da spremim od njega za zimnicu.
Jednom prilikom, doneli smo kući, u Beograd, više od 15 kg. zelenog paradajza i ja sam počela da ga delim komšinicama u zgradi. Izvesnu količinu sam odnela i svojoj dragoj komšinici, preko puta mene, profesorki engleskog jezika, sa kojom sam često znala da provedem lepe sate u zanimljivom razgovoru na raznorazne teme, uz kafu ili čašu vina.
Ona se veoma obradovala rekavši da je planirala da inače kupi zeleni paradajz da bi napravila od njega salatu.
– Salatu, kakvu salatu, upitala sam je iznenađeno?
Od tog dana svake godine, neizostavno, čak i ako nemam svoj zeleni paradajz u bašti, pravim ovu salatu za zimu. Pravi se brzo i jednostavno, što mi je nekada puno značilo, dok sam radila, a danas mi takođe to ide na ruku jer me ne umara.
Rado delim sa vama recept za ovu jedinstvenu salatu, lepu na oko i veoma ukusnu.
Salata od zelenog pradajza ( original recept) 1.
3kg zelenog paradjaz iseći na kolutove i ispeći u rerni 10 minuta na temperaturi od 200 stepeni.
Staviti pečen paradajz u jedan veći sud, dodati 1-2 glavice belog luka sitnije isečenog i jednu iseckanu vezu peršunovog lišća.
U drugu posudu sipati:
1 L vode
3 šoljice (manje, za kafu) ulja
3 šoljice šećera ( ja staljam 2 jer mi je bolje po ukusu)
1 šoljicu soli,
1 šoljicu esencije ( ja stavljam alkoholno sirće 2,5 dl, ali i dodam ako to moj ukus zahteva)
½ kesice konzervansa.
Sve ovo staviti da provri i vrućim presolcem preliti pečeni paradajz u posudi!
Izmešati, sipati u tegle sa zatvaračem, pokriti nečim toplim i ostaviti da se ohladi!
Ova salata se izuzetno slaže uz sva pečena mesa, uz prebranac, gulaš i ona jaka zimska jela.
Međutim, moram da vam kažem da sam ja originalan recept podesila po svom ukusu, a to znači da nikada nisam koristila esenciju, kao ni za svu ostalu zimnicu koju spremam, a takođe nikada, nigde, ne stavljam nikavo sredstvo za konzerviranje, konzervans, vinobran, salicil i slično, već uvek sipam sve vruće u tegle i stavljam ih
u rernu da se pasterizuju na 75 – 90 stepeni oko 30 minuta. U rerni držim tegle sve dok se sasvim ne ohlade.
Salata od zelenog paradjaza (originalan recept) 2.
3kg zelenog paradajza samleti na mašini za meso pa u to dodati:
1/2kg svežeg narendanog rena ( super secko je car za ovo)
1/2kg senfa
4 supene kašike šećera
2 supene kašike supene soli
4 supene kašike, sirćeta
Sve ovo dobro izmešati u jednoj posudi, ostaviti da prenoći i sutradan sipati u tegle!
Pasterizovati u rerni na 75 -90 stepeni oko 30 minuta!
Ostaviti da se ohladi sasvim!
Ja nisam food bloger, ali volim da sa vama delim pre svega oprobane recepte i dokazane u praksi, a osim tog, kako se moj blog zove „Od svega po nešto“ otuda na njemu i ima od svega po malo, za svakog po nešto.
Živeli!