Prema saznanju SZO ( Svetske zdravstvene organizacije) karijesu pripada visoko mesto po učestalosti oboljevanja svetske populacije. Možda je to zbog toga što jedan zub ima pet površina na kojima se karijes može pojaviti, pa je samim tim broj veći nego kad se računaju ostali organi, ali ipak nas to upućuje na razmišljanje i preduzimanje odgovarajućih preventivnih i drugih mera o očuvanju sopstvenih zuba.
Kako varenje hrane počinje u ustima gde , može se reći da pored pljuvačke i jezika, zubi imaju glavnu ulogu, to je briga o njima od izuzetne važnosti.
Zubi su rasporedjeni u odredjenom nizu i služe za otkidanje hrane, seckanje, sitnjenje i žvakanje iste. Osim uloge u početnom varenju hrane zubi imaju protektivnu ulogu, svojim prisustvom čuvaju meke delove usne duplje, fonetsku ulogu, zahvaljujući njima pojedine glasove izgovaramo pravilnije i najzad i estetsku ulogu, što takodje nije zanemarljivo.
Zbog svega tog se prevenciji i lečenju karijesa pridaje veliki značaj. Poseban značaj za očuvanje i negu zuba pridaje se trudnicama, upravo zato što samim tim činimo i na očuvanju i zdravlja zuba kod beba.
Kako ishrana utiče na zdravlje i razvoj zuba
Način ishrane, naročito u trudnoći, je važan faktor očuvanja zdravlja uopšte, a isto tako i važan faktor u prevenciji karijesa, kako majke tako i njene bebe. Imajući u vidu da razvoj zuba duže traje i da počinje, za mlečne zube u šestoj nedelji embrionalnog razvoja, a završava oko treće godine života, dok za stalne zube razvoj počinje u četvrtom mesecu fetalnog života, a završava se oko šesnaeste godine života, oralnom zdravlju se upravo zbog toga treba pokloniti izuzetna pažnja.
Način ishrane prvo utiče na razvoj zuba, zatim utiče na iznikao zub kao i na zub u funkciji. Zub može biti pravilno izgradjen samo ako je sastav telesnih sokova normalan i svi potrebni fiziološki mehanizmi u ispravnoj funkciji, a to se postiže prvo pravilnom ishranom trudnice, zatim samog deteta, najpre dojenjem, a kasnije normalnom ishranom.
U organizam je neophodno uneti, pored ugljenih hidrata i masti, dovoljno mesa, ribe, jaja, mleka i mlečnih proizvoda, crnog hleba, povrća i voća.
Kako je za stvaranje kvalitetne gledji zuba potrebna mineralizacija, to je neophodno i unošenje odredjenih mineralnih materija kao što su kalcijum, kalijum, magnezijum fluor i karbonati.
Osim ovih materija u izgradnji zuba učestvuju hormoni i vitamini, te je samim tim značaj pravilne ishrane u trudnoći višestruk.
Dnevne energetske potrebe (DEP) trudnice, iziskuju hiperproteinsku i hipervitaminsku ishranu, što nikako ne znači da ona treba da jede za dvoje, već da njena ishrana treba da bude izbalansirana u odnosu na stanje njenog organizma. Poštujući upravo ovo, saznanja iz prakse govore da se trudnicama treba ciljano, tačno reći koje su to namirnice koje će joj izmedju ostalog, usloviti da sačuva zdravlje svojih usta i zuba u toku graviditeta, kao i da učini najbolje za očuvanje istih kod svoje bebe.
U toku same trudnoće dolazi do raznih promena u organizmu same trudnice pa i do promena u ustima. Menja se PH vrednost pljuvačke ( u smislu kiselosti), dolazi do pojačane prokrvljenosti sluzokože usne duplje pa otuda imamo česte gingivitise, što dalje može dovesti do razvoja patogenih bakterija i novih karijesa kao i pogoršanja postojećih.
Zato se trudnicama savetuje da pored odredjenog, pravilnog načina ishrane povedu izuzetnu pažnju o pravilnom održavanju higijene usta i zuba.
Ishrana bogata belančevinama podrazumeva korišćenje jaja, mesa i ribe u ishrani, mleka i mlečnih proizvoda.
Izbegava se preterano korišćenje mlevenog mesa, već se naprotiv, savetuje se upotreba konzistentnog, čvršćeg mesa, jer se žvakanjem istog stavlja ceo zubik u funkciju što omogućava očuvanje potpornog aparata i bolju produkciju pljuvačke.
Bolja salivacija takodje uslovljava i bolje samočišćenje zuba pa samim tim i bolje oralno zdravlje.
Sve ovo prethodno rečeno upućuje da se trudnicama poseban pečat stavlja na:
· ishranu bogatu belančevinama, vitaminima i mineralima
· smanjen unos belih šećera i testa u ishrani uz izostavljanje slatkiša i gaziranih napitaka naročito izmedju obroka
· redovne kontrole oralnog zdravlja kod izabranog stomatologa
· obavezna sanacija karioznih zuba u trudnoći
· obavezno pranje zuba posle svakog jela
· obavezno korišćenje četkice za pranje zuba sa veštačkim vlaknima
· korišćenje paste za zube preporučene od strane
stomatologa
· 
dojenje bebe na njen zahtev, tj. onoliko često koliko ona hoće i kad ona zatraži
· učiniti sve da se ne stvore navike kod bebe u smislu sisanja palca ili cucle
· obavezno savetovanje sa stomatologom u vezi zdravlja zuba same trudnice i budućih zuba njene bebe
Stomatolozi veoma često ukazuju na značaj uvodjenja odredjenih navika u ishrani npr. bar jedna jabuka dnevno kao i konzumiranje svežeg voća i povrća.
Koristeći u ishrani više svežeg voća i povrća, zadovoljavaju se ne samo dnevne potrebe za vitaminima i mineralima, već se omogućuje bolja cirkulacija krvi u usnoj duplji, veća salivacija, te samim tim bolje samočišćenje zuba što će sprečiti pojavu novih karijesa kao i demineralizaciju zuba same trudnice, a u isto vreme postići će se i optimalni uslovi za normalan razvoj zametka zuba kod njene bebe.
Smanjenjem unosa belih šećera, testa i peciva, sprečava se pojava stvaranja mekih naslaga na zubima, plakova, koji takodje uslovljavaju pojavu karijesa.
Bele šećere bi, uostalom, trebalo potpuno ukinuti iz svakodnevne ishrane, izmedju ostalog i zato što se raspadanjem belih šećera u ustima stvaraju kiseline, koje uz već pomenutu promenjenu PH vrednost pljivačke u ustima trudnica, predstavljaju dodatni faktor rizika za nastanak karijesa, ali ne samo kod njih već i kod svih jer, podsetimo se, varenje pojedinih ugljenih hidrata započinje već u ustima.
Uspostavljanjem pravilne ishrane za vreme trudnoće, majka omogućava svom nerodjenom detetu uslove za pravilan razvoj celokupnog organizma, pa i zuba.
Taj proces se nastavlja obaveznim dojenjem, jer majčino mleko u sebi sadrži sve neophodne sastojke u idealnoj razmeri.
Novija istraživanja govore da je psihička veza izmedju majke i deteta stvorena već tokom trudnoće i dojenja tako da je sasvim normalno da kasnije, tokom odrastanja, dete ispolji navike koje je poprimilo od svoje majke, kako u vezi ishrane tako i u vezi kontrole oralnog zdravlja.
Naime, beba, dete, prepoznaje zvukove stomatološke ordinacije i bolje saradjuje sa stomatologom tokom kasnijih poseta i kontrola kod istog.
Kako zubi treba da nam traju do kraja života ukoliko brinemo o njima, oni će biti zdravi i dugotrajni.
I da, imaćemo dugo, vrlo dugo, naš, lep osmeh.
