Tušt – zdravlje iz prirode

Pre skoro više od 38 godina sam saznala za ovu biljku i to, nećete možda verovati, od rodjaka mog supruga iz Jermenije. Sigurna sam, da sam je bezbroj puta zgazila u svom životu do tad, čak i u Beogradu, ali o njoj nisam imala pojma. Jermeni ovu biljku, a i Rusi, zovu tandjur,  ne tanđur ako ste mislili, jer nemam ruska slova da bih je pravilno napisala na žalost. Ja sam je dugo nazivala istim imenom dok nisam saznala da se kod nas ta ista biljka ne naziva tušt, u pojedinim krajevima tušanj, tušac, portuljak, dok je u  selu Perlezu, gde ja sada živim, zovu vrlo simpatičnim imenom,  debeli Janko. Inače, u Perlezu je niko  ne voli.   Čupaju je, satiru, ko god može, verujem ne znajući da uništavaju jednu veoma zdravu i nadasve korisnu i jestivu samoniklu biljku.

Tušt ( Portulaca oleracea), je niska, polegla po zemlji razgranata  biljka. Mnogi je smatraju za korov iako je još od  od davnina poznata  kao jestiva,  čak lekovita biljka. Koristila se još u vreme starih Grka i Rimljana za ishranu.

Sama biljka liči na biljke iz roda sukulenta jer ima sočne, elipsaste debele listove, zadebljale grane crvenkaste boje i zvezdaste, žute, sitne cvetiće u pazusima listova. U ishrani se koristi  ceo nadzemni deo biljke.
 Rasprostranjena je širom sveta pa se može naći u severnim delovima Amerike i Afrike, u Maloj Aziji, Maleziji, Indiji i Kini, odakle i vodi poreklo,  Australiji, ali ne i na Tasmanijskom ostrvu,  na Srednjem Istoku, kao i Meksiku i širom Evrope. Uspeva samo do 800 m. nadmorske visine.
Koristi se u ljudskoj ishrani nadzemni, mladi, sočni deo biljke koji se kod raznih naroda različito i sprema.
U Portugalu je koriste za spremanje supe, Turci je koriste za spremanje salata i nadeva za pitu,  Grci je prže i mešaju sa peršunom, belim lukom, origanom, maslinovim uljem i neizbežnim feta sirom za spravljanje ukusne salate, dok je, već pomenuti Jermeni, spremaju kao svežu salatu sa ili bez belog luka uz obavezno vinsko sirće, ali je i konzerviraju tj. ostavljaju  u teglama kao zimnicu.

Englezi i Nemci je takodje koriste za pripremu sveže salate, ali i kao varivo umesto spanaća.

Tušt u sebi sadrži vitamine, A, C i B, kao i minerale kalcijum, magnezijum, kalijum i gvožđe.

Ono što je od velike važnosti je da  tušt više od drugog povrća sadrži u sebi jednu od veoma važnih omega3 masnih kiselina, EPA  omega 3 masnu kiselinu ( eikozapentaenoinsku kiselinu), koje inače ima samo u algama,  plavoj morskoj ribi i u semenu lana. Takođe sadrži i biljne pigmente,  koju sadrži crvena boja stabljike tušta,
 (koje  ima  i  u cvekli npr.), a koji se smatraju za veoma dobre antioksidanse.
 Zbog toga se smatra da pomaže kod ateroskleroze kao i za smanjenje povišenog nivoa holesterola u krvi.
Tušt  sadrži i oksalate kojih ima u zelenolisnom povrću ( spanać, kelj, blitva).
 Veća upotreba se ne preporučuje u trudnoći kao i kod osoba sa lošim varenjem.
Kada se koristi u svežem obliku, u vidu salate,  maksimalna lekovita količina  je tačno koliko se uhvati prstima jedne šake.
U narodnoj medicini se koristi kao sredstvo čiji sok blagotvorno deluje kod ujeda insekata, naročito osa ili pčela, čak i kod ujeda zmija. Koristi se i kod dijareje i hemoroida.
Jermeni smatraju da čisti krv. Postoje   i iskustva, ponegde i dokazana,  da leči  upalu sluznice usta, da je dobar diuretik, da pomaže kod gastritisa i kod gorušice.
Salata od tušta se sprema veoma jednostavno uz korišćenje isključivo vinskog sirćeta i poželjno je, maslinovog ulja, sa veoma malo ili nimalo soli.
Za zimsku upotrebu ostavljaju se sveže očišćene i oprane stabljike poređane u čistu teglu nalivene rastvorom koji se sastoji od sveže, po ukusu nešto kiselije i slanije vode, sa dodatkom seckanog belog luka.
Tušt je samonikla jestiva biljka koje ima od aprila do oktobra i u prirodi je  možete  naći na siromašnom i  osunčanom mestu.
Koristeći je u svojoj ishrani koristite zdravlje iz prirode, kako ja to često volim da kažem za sve ono što nam priroda nesebično i potpuno besplatno daruje, a što je ne retko od izuzetne koristi za sve nas i što često i ne primećujemo.