Oprezno sa dijetama

Ovih dana čitam previše postova i članaka na temu zdrava ishrana, a sve sa nadom ne bih li naučila nešto više i  bolje i primenila nešto od tog  pre svega u sopstvenom životu, ali, ne lezi vraže. Nikad  se nisam osećala kao veća neznalica na tu temu,  nego u poslednje vreme.

Mišljenja  su raznorazna, preporuke takodje i sve se nekako svode, na sopstveno iskustvo, što opet nije rđavo, ali je, po meni, subjektivno. Izgleda da su mnogi od autora koji se bave tom temom, negde usput pomalo zanemarili osnovni postulat, a to je da smo svi, ma koliko da smo anatomski slični, ipak unikati i da svako od nas potpuno različito reaguje na sve pa i na hranu tj. raznoraznu zdravu ishranu.

Namerno kažem raznoraznu, jer je za mnoge ona upravo to.

Mnoge „zdrave“ dijete, a dijeta je, ako se sećamo, reč grčkog porekla i znači zdrava ishrana ( u slobodnom prevodu), preporučuju se kao univerzalno sredstvo, pre svega za postizanje dobrog zdravlja, ali i za skidanje suvišnih kilograma. Ovo drugo, postalo je važnije od prvog, jer je gojaznost poprimila skoro  epidemiju svetskih razmera, a kao najveći uzrok iste smatra se nepravilna ishrana.

Nesporno jeste  da  nepravilna ishrana ima veliki udeo u sve većoj prisutnosti gojaznosti koja se sada već tretira kao bolest, a ne više kao factor rizika, ali je nesporno i to da do pojave gojaznosti dolazi i zbog drugih uzroka: hormonskog disbalansa, poremećaja  metabolizma hranljivih materija u organizmu:

•  hipo ili hiper funkcije pojedinih endokrinih žlezda
•  oboljenja pojedinih organa  gastrointestinalnog trakta
•  nervnih oboljenja
•  oboljenja lokomotornog sistema itd. da se ne rasplinjujem previše.

Ako se sve ovo ima u vidu, onda i preporuka pojedinih vrsta ishrane, dijeta, treba da bude oprezna i sa merom.

U svetu ima mnogo dijeta raznoraznih autora, osvedočenih stručnjaka na tu temu. Verujem da skoro svi znaju za;

•  Atkinsonovu dijetu, dijetu koja preporučuje korišćenje velike  količine proteina u ishrani uz redukciju, ili čak ukidanje ugljenih hidrata.

•  LCHF ( Low Carb High Fet ) dijeta koja propagira uzimanje smanjene količine  ugljenih hidrata ali povećanje unosa masti.

 LCHF dijeta je  kod nas poznata još i kao “Zeleni slap” dijeta.
      Slična njoj je  i tzv. keto dijeta koja se pokazala kao veoma korisna kod obolelih od epilepsije.

• zatim, paleo dijeta

•  dijeta Dr. Bernstina, kanadskog poznatog stručnjaka za ishranu

•  dijeta SZO ili dijeta „4 dana“ u trajanju od 3 meseca

•  kupusna dijeta za brzopotezno skidanje masnih naslaga, posebno pre operacija na otvorenom srcu

•   „pilotska dijeta“ ili dijeta prebogata konzumiranjem jaja

•  „Nera“ dijeta za „čišćenje“ organizma

•  „vodena dijeta“

•   „hrononutriciona dijeta“

•  RAW ( sirova) dijeta i mnoge druge „uspešne“ ili manje uspešne.

Ne treba da navodim po naosob dijete kod raznih specifičnih organskih obolenja ili tzv. dijete koje leče, tačnije pomažu izlečenju.

O različitim vrstama ishrane, počev od najviše preporučene kao zdrave i izbalansirane, mediteranske, pa preko svih drugih domaćih ili onih  egzotičnih, ne bih da širim priču.

I da se razumemo, nemam nikakav pežorativan stav u odnosu ni na jednu dijetu. Naprotiv.

Sve one imaju svoju svrhu, ali ne za svakog.

Sad, posle svega rečenog možda će se mnogi upitati čemu svi ovi redovi?

Ovo pišem jer sam se kao neko, ko dozvoljava sebi da misli da o zdravoj ishrani zna dosta, potpuno zablesavila u šarenilu preporuka šta jesti i koju tj. kakvu hranu konzumirati?

Tim pre, što sam i sama, svojevremeno,  isprobala skoro sve gore navedene dijete potpuno bezuspešno.

No to svakako ne mora da znači da će i kod drugih one biti bezuspešne, što samo po sebi navodi na zaključak da ishrana svakog od nas treba da bude primerena samo  za nas, prema stanju zdravlja organizma pojedinca i prema funkciji organizma baš tog pojedinca.

Ukoliko se podsetimo da je još stari dobri Hipokrat rekao da : „Hrana treba da bude lek“, onda ćemo u moru ponuda raznih dijeta, verujem dobronamernih, pronaći tačno baš ono što će naš organizam prepoznati kao dobro za sebe.

No, iskustveno znam da dijete koje preporučuju isključenje pojedinih hranljivih materija ili opet suficit   drugih, nikako nisu dobre, osim ukoliko nisu kao dijete date u terapijske svrhe, a kao takve, one su kratkoročne, znači, ne treba da budu izbor svakodnevne ishrane.

I opet da se potsetimo mudrosti koju je rekao Aristotel:

„Ničega premalo, ničega previse“.

To nas opet sasvim prirodno upućuje da, ovog puta, svoju ishranu izbalansiramo shodno ličnim DEP ( dnevnim energetskim potrebama) koje se menjaju u zavisnosti od godina starosti, rada, tj. potrošnje energije, zdravstvenog stanja organizma i stanja organizma u celosti, rodne pripadnosti, klimatskih uslova i dr.

Izbalansirati ishranu znači jesti sve namirnice, ali količinski podešene samo našem organizmu tj. svakoj ličnosti po na osob.

U tome nam veoma mogu pomoći, pre svega  iskusni i profesionalni nutricionisti, tim pre što običan čovek, tu mislim na ljude koji nisu iz  struke, mogu da nam pomognu u smislu preporuke, ali kada  profesionalac određuje  kako treba da se hranimo on uzima u obzir sve parametre koji važe samo za naš organizam.

Dakle, po mom, uzimam sebi za slobodu da kažem i stručnom mišljenju, oprezno sa raznoraznim dijetama.