Kako sam već pisala na temu stresa, ovde, i kako sam jedna od onih koja zagovara upotrebu što prirodnijeg načina za rešavanje zdravstvenih tegoba, pre svega za predohranu istih, otuda reših da napišem par redova koje bi to namirnice mogle da nam pomognu da smanjimo, a ne retko i da se oslobodimo stanja stresa kojem, hteli ili ne, podlegnu mnogi od nas, često, neprimetno, u hodu. Dešava se da, ukoliko ne koristimo pojedine namirnice u ishrani, budemo podložni mnogim posledicama po naše zdravlje, a da to i ne povezujemo sa načinom naše ishrane. Stoga sam mišljenja, da sve namirnice treba da budu na jelovnicima svakog od nas, bez obzira da li ih volimo ili ne. Naročito na to treba obratiti pažnju kada svoju decu uvodimo u tzv. normalnu ishranu, posle perioda dojenja.
* Blitva je povrće koje je veoma bogato mineralom magnezijumom, koji se drugačije zove, antistres mineral jer deluje relaksirajuće na mišiće i nerve. Može se spremiti kao salata ili kao sveže varivo. Prisustvo blitve na našoj trpezi znatno će umanjiti isti.
*Karfiol je pun celuloze i vlakana koji pomažu varenje hrane i pražnjenje creva, te stoga, oslobađajući se nagomilanih toksina iz gastrointestinalnog trakta smanjujemo i uticaj istih na pojavu stresa. Karfiol se takođe može konzumirati u svežem stanju, što je najpreporučljivije, ili kao jedno od mnogobrojnih jela spremljenih od njega na neki drugi način.
* Spanać, zelenolisno povrće bogato vitaminima A, C, K i folnom kiselinom, kao i
mineralima manganom i gvožđem je još jedna od namirnica koja spremljena
kao sveža salata ili kao varivo takođe pomaže kao prirodno antistres sredstvo.
Veoma je važno da zelenolisno povrće koristimo samo u svežem obroku, što znači da ga ne podgrevamo pre jela. Ne treba da ga koristimo prečesto, jer je bogato solima kalcijum oksalata, jer višak istih ima tendenciju da se taloži u bubrezima.
* Brokoli, rođak karfiola zelene boje, bogat vitaminom A, koji spada u antioksidanse i vitaminom C, kojeg čak ima više nego što ga ima narandža. Zahvaljujući sadržaju istih, brokoli ima snažno antistres dejstvo.
Uputno je koristiti ga kao svežu salatu ili jesti sveže cvetiće koristeći neki od omiljenih sosova kao dodatak. Kada kažem salata, tu uvek mislim da se povrće uglavnom treba spremiti uz pomoć prirodnih dresinga od ceđenog soka limuna i hladno ceđenog maslinovog ulja, uz dodatak “zdrave” soli ili prave morske soli. No, može se koristiti i pravo sirće balzamiko.
* Bundevino seme, semenke golice, su bogat izvor minerala cinka. Cink je inače mineral čiji nedostatak u ishrani dovodi do gubitka apetita, nervoze, smanjenog imuniteta, ali i depresije. Jasno je stoga da je korišćenje semena bundeve u svakodnevnoj ishrani od izuzetnog značaja. Semenke treba koristiti kao dodatak svakom jelu.
* Tuna, riba koju mi uvozimo i koja se povremeno može naći i u našim ribarnicama u obliku šnicli u smrznutom stanju. No, dobra je zamena i konzervirana, ali preporučuje se ona koja je u salamuri, a ne u ulju. Tuna je bogata omega 3 masnim kiselinama. Kako kod pojave stresa, često dolazi i do pojava inflamacija ( zapaljenja) u pojedinim delovima tela, npr. kod reumatičara ili kod onih koji su metereopate, korišćenjem tune u ishrani upravo ćemo pomoći da do istih ne dođe ili ako već jeste, da se tegobe znatno umanje, jer, omega 3 masne kiseline, između ostalog, deluju i antiinflamatorno.
Slično dejstvo ima i riba losos kao i sardine. Oni takođe sadrže omega 3 masne kiseline u sebi kao i dostatnu količinu proteina.
* Kvasac, namirnica koja je veoma bogata vitaminom B kao i mnogim mineralima od kojih su najznačajniji magnezijum, selen i cink. Svi skupa ubrzavaju metabolizam i normalizuju nivo šećera u krvi. Naravno, osobe osetljive na kvasac, isti treba da izbegavaju da koriste u svojoj ishrani.
*Paprika, izuzetno bogata vitamonom C. Spada u nisko kalorično povrće. Jedna šolja paprika ima samo 25 cal što pogoduje kod redukcione dijete. Kako je paprika bogata vlaknima, onda je i njen značaj na smanjenju stresa evidentan.
* Šargarepa, povrće bogato beta karotenom koji je anrtioksidanas te je stoga potpuno razumljiva njegova uloga u smanjenju stresa.
* Celer, povrće koje čini osnovu francuske kuhinje, veoma bogato vitaminom K koji pomaže revitalizaciju organizma u celosti. Zastupljenošću u ishrani, celer donosi višestruku korist. Celer je dobar diuretik ( sredstvo za eliminaciju urina), reguliše krvni pritisak, smanjuje probavne smetnje i deluje antiinflamatorno. Svim ovim nabrojanim pomaže kod savladavanja stresnih situacija te stoga apsolutno treba da bude često na našoj trpezi. Svakako da je najbolje koristiti ga svežeg, kao salatu, Valdorf npr. ili kao varivo, a i kao dodatak skoro svakom jelu, kako zbog poboljšanja ukusa tako i zbog svega rečenog.
Od izuzetne koristi, posebno kao namirnice koje pomažu za smanjenje stresa su:
peršun, koji, između ostalog, sadrži biljne flavonoide, a koji su opet poznati kao antioksidansi,
kokos, koji ima u sebi vitamin K kao i već pomenuti mineral magnezijum,
orasi, veoma bogati vitaminom B, sećate se, ima ga u kvascu pa eto, osobe osetljive na kvasac mogu koristiti umesto njega orahe,
pečurke šitake, koje su takođe dobar izvor vitamina C,
kelj, koji jedini od zelenolisnog povrća u sebi sadrži i esencijalnu aminokiselinu triptofan, koja takođe deluje na stres.
Kada smo pod stresom preporučuje se konzumiranje ćurećeg mesa, takođe zbog prisustva triptofana, kao i napitak od zelenog čaja jer prisustvo dostatne količine magnezijuma u njemu kao i hlorofila, povoljno deluju na organizam pod stresom.
Borovnice i jagode, spadaju u voće koje ima povoljno dejstvo na smanjenje stresa.
Od začina, koji imaju veoma dobro delovanje na smanjenje stresa, preporučuje se kurkuma, koja ima antiinflamatorno dejstvo i dobar je “čistač” jetre.
Jel potrebno da dodam da je u svemu ovome nezaobilazno maslinovo ulje?
No ipak ne mogu, a da ponovo ne podsetim, hladno ceđeno je najbolje, kao što je i najbolje da u svojoj ishrani koristimo što više namirnica u izvornom, svežem obliku.
Duboko sam uverena da promenom načina ishrane ili uvođenjem novih navika u istoj, možemo pomoći sebi i kad smo pod stresom jer su to dokazala i mnogobrojna istraživanja o delovanju hrane na čovečji organizam.