- Izvoli Miroljube, jedan pravi zalogajčić za tebe – reče mladić i baci uhvaćenu muvu u gornji ćošak pored vrata.
- Da li se to on meni obraća? Zar ne vidi dobro? Čovek je kažu, najinteligentnije živo biće na planeti. Ovaj primerak ljudskog roda očigledno ne razlikuje polove. Pa vidi se da ja nemam „bokserice“. A i to smešno ime, Miroljub, to je muško ime. Nemoguće da ne vidi da imam vitke, duge noge i da imam privilegiju da na zadnjim nogama nosim kokon.
- Evo ga, opet me gađa mrtvom muvom. Šta će meni mrtva muva? Ja obožavam da ih čekam i vrebam iz mog lepog ćoška, a kad ih se dočepam, onda je to početak mog uživanja, a njihov kraj. Zbog toga i raširim veliku, tanku, skoro nevidljivu mrežu baš u ovom ćošku. Ovaj ćošak, ona žena sa metlom, skoro uvek zaboravi kad pravi raciju kidanja mreža. Sve se nešto mislim, ne radi li ona to namerno? Možda moju mrežu ostavlja na miru jer joj lovim muve koje joj se motaju po kuhinji, razmišljala je pauk ženskog roda u ćošku jedne seoske kuhinje u svojoj paučinastoj mreži.
- Mama, nahranio sam Miroljuba – doviknuo je mladić ženi sa metlom.
- Zašto pauka zoveš Miroljub, upita ga majka?
- Zato što kao i svaki kućni ljubimac treba da ima ime, a ovaj je očigledno privilegovan, jer njegovu mrežu ne skidaš nikad kad paješ paučinu, znači da je zaštićen, a meni deluje miroljubivo, eto zašto – odgovori mladić.
- Šta ako je ženskog roda – nastavila je žena sa metlom sa pitanjima?
- Eto šta ti je ženska pamet, odmah je pogodila – pomisli pauk ženskog roda u ćošku jedne seoske kuhinje mrko gledajući u mladića.
One comment
I like this web blog very much, Its a really nice berth to read and receive info.Blog monetyze