Živela jednom jedna svinja koja je mnogo volela cveće. Sadila je tako ona cveće za sebe u svojoj bašti i uživala u njemu. Jednoga dana saznala je da postoji farma u kojoj zajedno svi zaljubljenici u cveće seju i sade ruže, egzotične biljke, ukrasne trave i druge biljke. Rešila je da ode i da se raspita može li i ona da bude član te farme.
Upravnik farme i njegova dva pomoćnika su je rado primili i potanko joj objasnili da kao i svuda, gde postoji velika zajednička grupa postoje pisana pravila koja mora da se poštuju. Pravila nisu teška i sastoje se u tome da se samo na određenim mestima sade isključivo ruže.
Ako neko od farmera voli ukrasne trave ili egzotično ukrasno cveće, za to postoje posebna mesta, posebne grupe ljubitelja tog cveća koje su deo ove velike zajedničke grupe. Reda mora da bude, rekao je upravnik i njegovi pomoćnici jer da nije tako ni farma ne bi izgledala ovako kako lepo izgleda.
Svinja se sasvim saglasila da tako treba da bude i rado je prihvatila pravila grupe i postala član te lepe farme zaljubljenika u cveće.
Počela je i ona da sadi svoje ruže na mesto koje je bilo za to određeno.
Sedeći tako jednog dana gledala je u taj deo farme sa ružama i učinilo joj se da bi jedna trava razbila tu cvetnu monotoniju. Kako je ona volela i ukrasne trave rešila je da jednu posadi među ruže. Mislila je da to niko neće primetiti, jer je trava ušuškana, a njoj je ona bila lepa. Međutim..
Upravnik i njegovi pomoćnici su brižljivo negovali farmu, uredno je zalivali, otklanjali korov, obezbeđivali mesto za nove ruže i videli su travu gde joj nije mesto.
Svaki baštovan, pa tako i novi član farme je imao svoju oznaku bez koje se biljka nije mogla posaditi i oni su odmah znali ko je posadio travu gde joj nije mesto.
Kako je svinja bila novi član blago su je opomenuli pismenom porukom da to više ne radi i zamolili je da ona sama ukloni travu.
Svinja se izvinila i uklonila travu pemestivši je na za nju određeno mesto.
Međutim…
Šetajući tako jednog dana između dela na farmi gde su ruže, dobila je ponovo ideju da posadi jednu orhideju između njih. Ona ima cvet kao ruža i “kontrolori” to sigurno neće primetiti. Ali…prevarila se.
Oni su sve primećivali. Znali su da svinja tu i tamo uporno pokušava da sadi njoj drago cveće gde mu mesto nije u stilu, ako prođe, prošlo je.
Posle više dobronamernih opomena upravnik i njegovi pomoćnici su doneli odluku: Neće više tolerisati svinjin bezobrazluk, jer je upravo postao to, s obzirom da se ova oglušivala o sva upozorenja i jednostavno je uklonili sa farme.
Svinja više nije bila član te lepe cvetne farme.
Zaključak:-
Svinja ostaje svinja i kad je lepo zamoliš.
-
“Biseri se pred svinje ne bacaju”.
-
Ako hoćeš da budeš svinja koja voli samo svoja pravila, napravi svoju farmu!
PS: Slike su sa Google pretraživača.