Žablja promenada

• Iš, iš, briši. Dosta muvanja oko mene – čuo se nervozni glas lavande Provanse. Kakav je ovo danas dan. Ne mogu na miru da meditiram.
• Kome to kažeš iš Provanso? Ne vidim ni jednu kokošku u blizini, javila se ruža Karmen.
• Nisam ni rekla kokoški već ovim dosadnim žabama. Od ranog jutra, već drugi dan, prave promenadu kroz vrt. I kao da su se dogovorile, malo malo, pa ih eto oko mene. Ne volim da ih vidim ni na slici- sa uzdahom izgovori lavanda.
• Ha, ha, ha, nasmeja se Karmen. Ne govori se žabama iš, iš, Provanso. Taj izraz se koristi kad se tera pernata živež. Da ne smeta nekom, ili negde.
• Ih, začu se jedak Provansin glas. Ti si mi kao pametna i znaš sve.
• Lepa gospođica ruža je u pravu- začu se muški glas sa strane.
• Ko si ti da se mešaš u tuđ razgovor- brecnu se Provansa na lepi, mladi svileni bagrem?
• O izvinite molim vas. Nisam se predstavio. Ja sam Jorgos. Melinin rođak.
• Jorgos, izustiše u isti glas lavanda i ruža!
• Kako lepo ime, promrmlja sebi u nedra Karmen. I kako je on lep, vitak i još uvek zelen, a već je uveliko jesen.
• E samo si nam još ti falio. Malo je što Melina, kao i ti, zna da se trpa gde joj nije mesto. I što sad ti imaš potrebu da ovde govoriš ko je u pravu, a ko ne – prilično nervoznim glasom mu reče Provansa? Ja se ovde već drugi dan nerviram zbog ove žablje promenade i baš mi je falio neko poput tebe da mi dobacuje…
• Rekli ste promenada, začu se Jorgos. Vi mora da ste Francuskinja.

Provansa se trgla i za trenutak ga pogledala kao da je neko čudo, a onda nešto mirnijim i maznim glasom mu se obrati.

• Otkud vam ta pretpostavka? Ličim li na Francuskinju? Znate, ja nisa… ustvari, jesam… ovaj… sad već potpuno zbunjena lavanda spusti pogled i pogleda ispod oka vitkog novajliju koji je čekao njen odgovor.
• O ne, nikako. Ona nije Francuskinja, nešto nervoznog glasa začula se ruža Karmen. Doduše, u Provansi, francuskoj pokrajini po kojoj je dobila ime, rastu najlepše lavande i…

Provansa se trže, kao da se tek probudila, okrete se besno ka Karmen i oštrim glasom joj reče:

• Eto, sad i ti identično kao Jorgos upadaš u tuđ razgovor. Je l on pitao tebe ili mene – skoro ciknu Provansa glasom u kojem se osećala doza ljubomore? Samo bi mi falilo da se i Fudži pridruži i lepo ću da dobijem alergiju. Iovako mi već mnogo tog ide na živce u ovom vrtu.
• Izvini, bila sam brzopleta – reče joj Karmen. I ostavi Fudžija na miru. On se već lagano uspavljuje.
• I bolje mu je da spava. Sav je nikakav, ko očerupana kokoška bez polovine listova.
• Ne budi zlonamerna, strogo joj reče Karmen. Fudži nije kriv što je jesen i što se on među prvima priprema za zimski san u vrtu. I nije on tema razgovora već žablja promenada, zar ne?

• O da. Dosadne žabe. Samo Karmen, nisi mi rekla koji se izraz koristi da se oteraju žabe? I ne, gospodine Jorgos, dobro ste čuli nisam Francuskinja.
• Sad sam već zbunjen. Niste Francuskinja, a koristite reč promenada.

Provansa ga sad pogleda nekim razrokim pogledom u kojem se ogledalo pitanje i zbunjenost.

• Koji sam izraz trebala da upotrebim onda? Šta je ovo danas? Oko mene kritizera koliko hoćeš.
• Znate gospođice Provanso, promenada nije ovdašnji, domaći izraz.
• Je li, skoro viknu ova, a koji je to domaći izraz koji sam trebala da iskoristim moliću lepo? To ćete baš vi da mi kažete, a rekli ste da ste Melinin rođak. Koliko ja znam, Melina je Grkinja i…
• Polako Provansko, ne žesti se – prekide je Karmen! Ti si zaista danas tanka sa živcima. Verujem da je to zbog kiše koja je padala neprekidno nekoliko dana i razbudila skoro sve žabe iz vrta. Spusti loptu.

Sad se Provansa okrenula ka Karmen gledajući u nju kao u novo svetsko čudo.

• Meni se vrti u glavi od vas dvoje – skoro plačnim glasom se oglasila lavanda. Ovaj tu, novi, kako reče da se zove, Jovan…

• Jorgos, oglasio se svileni bagrem.

• Ovaj tu što je Melinin rođak, a nije Grk kao što ni ona nije Grkinja, nastavi Provansa, mi spočitava zbog franscuskog izraza koji sam iskoristila, a ti Karmen, ti mi kažeš da se žabe ne teraju sa iš i još mi kažeš da spustim loptu, koju loptu pobogu? Gde sam ja? U Čudesnom, ili u začaranom vrtu- reče naglas sa očima u kojima se ogledalo zrnce straha?

• Ajde de, drugarice moja po boji, javi se jorgovan Svetozar. Udahni duboko i pogledaj u mene. Sad će tebi tvoj drug da sve lepo razjasni.

Lavanda se okrete ka jorgovanu sa vidnim olakšanjem,
jer je ispustila jedan dubok uzdah.

• Tako, tako. Sad je lakše, zar ne? Evo ovako! Pažljivo slušaj!  Promenada nije naš domaći izraz. Jorgos ti je dobro rekao. Naš izraz je šetalište. Tako da si njega zbunila. Žabe se ne teraju nikako draga moja lepotice ljubičastih očiju. One odu same. Jer, priznaćeš i sama, nikada se ne zadržavaju predugo ni kod koga od nas. One su stalno u svom skokovitom pokretu jer traže insekte da bi se najele i isto kao i naš drugar Fudži pripremile za zimu.

Što se tiče Karmen, koja ti je rekla da staneš na loptu, ona je iskoristila jedan prenosni izraz koji označava da smiriš loptu pre no što je baciš. To bi ustvari značilo da nikad ne donosiš ishitren zaključak već da pre tog dobro razmisliš.

Rekla ti je i da si tanka sa živcima što ustvari znači da si danas malo uznemirena i samim tim teže podnosiš neprijatnosti. To opet znači draga moja da ne treba da se previše uzbuđujemo zbog dešavanja na koja nemamo nikakav uticaj.

Provansa je zadivljeno gledala u starog Svetozara, a onda kao probuđena iz sna mu se obratila:

• Dobri moj Tozo, hvala ti što imaš uvek mnogo strpljenja za mene i moje nervozne ispade. I što mi sve lepo i smireno objasniš i što me nikad ne zbuniš i što…

• De, de, dosta je, dosta, nasmeja se jorgovan Svetozar. Sad ću da dignem nos, mislim da se uobrazim, da ti odmah objasnim, kikotao se Toza.

Svileni bagrem Jorgos i ruža Karmen su se sitno nasmejali, bacivši pogled ispod oka jedno na drugo i pazeći da ih lavanda ne vidi i ne pomisli da se njoj smeju. Shvatili su da je ona veoma uznemirena velikim brojem žaba koje se nasumično pojavljuju iz svakog ugla i koje su zasigurno u tim svojim naglim skokovima više puta uplašili Provansu te je ova izgubila strpljenje.

Provansa se okrenula ka njima i obratila se Jorgosu prvo.

• Dobrodošao u Čudesni vrt Jorgos. Izvini što sam bila nepristojna. I tebi se izvinjavam Karmen. No verujem da ti već znaš da…

• Ništa se ne brini draga. Znam ja dobro da ti nisi ni malo zla. Iskreno i meni je malo dosadilo ovo šetkanje svih žaba iz vrta posle ove poslednje, obilne kiše.