Kako smo preko zime svi manje ili više sedeli kod kuće, u zatvorenom prostoru, otuda je kod onih, manje srećnih da imaju brz metabolizam, došlo i do stvaranja viška masnih naslaga, kod mnogih vidljivih golim okom, ali često i onih nevidljivih, u krvnim sudovima.
Mnogi zaista znaju, no, da li to i upražnjavamo, da je kretanje od izuzetne važnosti iz raznoraznih zdravstvenih razloga, a pre svega kao predohrana, profilaksa, mnogih oboljenja.
Kao i uvek, ishrana tj. određene namirnice, mogu i te kako da doprinesu boljem zdravlju srca i krvnih sudova koji su zaduženi da naš krvotok funkcioniše pravilno i nesmetano. Takođe, određene namirnice mogu doprineti da i stomak, koji je preko zime vario sve što smo u njega „trpali“, sada, u ovo prolećno vreme odahne i da se na neki način „osveži“ uz pomoć određene vrste hrane.
Namirnice za zdravo srce i krvne sudove
Patlidžan, koji u sebi sadrži bioflavonoide i biljna vlakna pomaže snižavanju holesterola, a zna se, dugotrajni višak holesterola utiče na narušavanje zdravlja krvnih sudova.
Patlidžan je jedna od osnovnih namirnica, povrća, u Južnoafričkoj Republici. Smatra se da je njegova zastupljenost u ishrani ljudi u ovoj zemlji, doprinela da je stopa srčanog udara, infarkta miokarda, manja nego u drugim zemljama sveta, upravo njegova zasluga.
Patlidžan treba jesti 2x nedeljno i to u količini 1 komad za jednu osobu. Najbolje je da se sprema dinstan na veoma malo vode i na laganoj vatri.
Avokado, bez kojeg Meksikanci ne mogu ni da zamisle svoj gvakamole sos, a ni mnoge salse i salate, je namirnica bogata nezasićenim masnim kiselinama koje opet, snižavaju opasne masti u krvi ( holesterol i trigliceride). Avokado je bogat i vitaminima B grupe koji štite srce.
Poželjno je pojesti 2-3 komada avokada nedeljno.
Masline, već osvedočeno zdravo povrće, bogato je vitaminom C koji čisti krvne sudove od masnih naslaga. Masline u sebi sadrže i salicilnu kiselinu koja sprečava stvaranje krvnih ugrušaka.
Poželjno je da se svaki dan pojede ( odrasla osoba) po 150g. maslina, dok mala deca mogu pojesti najviše do 5 komada.
Integralni dvopek – hleb koji u sebi sadrži vitamin E koji krvne sudove čini elastičnim, a i deluje protiv slobodnih radikala. Svakodnevno ga treba jesti u količini od, maksimalno, 100g. za obrok.
Prokelj, namirnica, povrće koje čuva srce jer je bogat beta karotenom, vitaminima E, C i folnom kiselinom. U sebi takođe sadrži i bioflavonoid kvercetin, ulje kamfora i indol.
Preporuka je da ga treba jesti u količini od 150g. po osobi 1x nedeljno.
Spanać, povrće koje, osim što dobro deluje na poboljšanje krvne slike i dobru probavu, veoma dobro prevenira i aterosklerozu krvnih sudova zbog velike količine vitamina C i beta karotena koje u sebi sadrži. Poželjno je, a u svrhu baš očuvanja krvnih sudova, jesti ga svakodnevno kao sveže spremljenu salatu u količini od najmanje 100g.
Paradajz sa svojom dostatnom količinom vitamina C i beta karotena, ali i likopena snižava nivo holesterola, te se kao takav savetuje da bar 2x nedeljno bude zastupljen u ishrani u količini od najmanje 200g.
Smatra se da ga treba jesti u svežem stanju, mada ima novijih saznanja da se likopen bolje iskorišćava kada je ovo povrće spremljeno kao sos, posebno kao Marinara sos.
Grožđe, posebno crno, štiti od ateroskleroze. U sebi sadrži fenole
(biljne kiseline) koje razgrađuju kalcijum te stoga štite od pojave kalcifikata u krvnim sudovima. Osim ovog, grožđe u sebi sadrži i zavidnu količinu antiosidansa reservatola koji smanjuje nivo holesterola. Grožđe treba jesti više puta nedeljno po 150g. najmanje.
Pšenične klice su pravi čuvari krvnih sudova. Sadrže višestruko zasićene masne kiseline koje snižavaju nivo holesterola. Takođe, u sebi sadrže i vitamin E koji vezuje slobodne radikale i čini krvne sudove elastičnim. Preporučuje se 1 kašika dnevno sa sokom ili jogurtom.
Luk je bogat eteričnim uljima koja sprečavaju pojavu kalcifikata unutar krvnih sudova, a to opet poboljšava cirkulaciju krvi u celini. Luk takođe sadrži u sebi i prostaglandin koji snižava krvni pritisak. Poželjno je jesti ga svakodnevno u količini od 1
/2 ili jedne glavice sirovog ili kuvanog.
Namirnice za bolje zdravlje želuca i creva
Urme- datule, sadrže u sebi leucin, amino kiselinu koja podstiče varenje. Poželjno je jesti ih svakodnevno u količini od 5 komada.
Zova, o kojoj sam već pisala poseban post, je blagotvorna lekovita biljka za zdravlje želuca i creva. Kiselina iz soka sveže skuvanih zovinih plodova deluje delotvorno kao sredstvo za prirodno čišćenje creva.
Suprotno tome, suvi plodovi sprečavaju proliv.
Ako želimo da je koristimo kao sredstvo za regulisanje dijareje ( proliva) treba jesti 30-50 komada suvih bobica u toku dana.
Nikada ne jesti sirove bobice!
Jogurt, mlečna namirnica čiji laktobacili podstiču rad creva i poboljšavaju varenje.
Preporučuje se svakodnevna konzumacija jedne čaše jogurta baš u te svrhe.
Kiseli kupus, ali u svežem stanju jer u sebi sadrži mlečnu kiselinu koja sprečava zatvor (opstipaciju).
Takođe, zbog dostatne količine balastnih materija reguliše pražnjenje creva. U sezoni, a i van nje, preporučuje se u količini od 200g. svakodnevno.
Integralni hleb – bogat je balastnim materijama te kao takav podstiče rad creva. U sebi sadrži vitamin B1 koji je važan za razmenu materija, ali i za varenje hrane u tankom crevu.
Jesti 4 kriške u toku dana.
Mango, voće koje je u velikoj količini zastupljeno u indijskoj ishrani. Sadrži u sebi složene ugljene hidrate koji uništavaju štetne crevne bakterije. Deluje i kao sredstvo za smanjenje dijareje.
Poželjno je konzumirati ga u količini od 1 komad svakodnevno.
Baš kako glasi i ime mog bloga „ Od svega po nešto“, tako se i priroda potrudila da nam bogatstvom namirnica omogući da koristeći od svega po malo, za svakog po nešto, unapredimo i sačuvamo svoje zdravlje.