Ima tome već nešto više od desetak godina kako sam se operisala, ja volim da kažem, od ružne reči. Prevedeno na latinski to znači karcinom. Iako su doktori rekli da je sve u redu, da sam zdrava its., neki strah se uvukao u mene, a opirala sam mu se iz sve snage, da neću videti svog sina koji je u to vreme živeo i radio u Kanadi. Tako smo se nekako presabrali i snašli na hiljadu i jedan način da sakupimo novac za moje putovanje na drugu stranu hemisphere, da ja kao, iznenadim mog sina.
Kad sam krenula bila je zima, novembar mesec. Preleteh ja Atlantik prvi put u svom životu, stigoh u Otavu i provedoh tamo lepih dva i po meseca. Obišla sam i rodjake u Torontu za naš Božić.
Napisati nešto ukratko o Kanadi i utiscima odande je veoma teško. Možda jednom sednem pa napišem sve svoje impresije na blogu o toj veliko zemlji, no uglavnom mi se dopalo sve, valjda zato što je sve drugačije nego u Evropi, ili kod nas, ali nekako me se najviše dojmio njihov odnos prema kupcima, kako u velikim šoping molovima tako i u manjim dragstorima.
Vrlo često, kao pozdrav, oni kupcima dele reklamne sitnice, kao podstrek da dodju opet, a kako je u to vreme kod njih prava šopingmanija, jer je bila sezona pred njihov Božić, onda je i tih sitnica bilo podosta.
Jedna od njih, koju sam ja dobila kao mali dar, je bio i jedan mali calendar za narednu Novu godinu, kvadratnog oblika sa prelepim pejzažima kanadskih predela iz svih provincija na jednoj strani, dok je na drugoj strani bio recept nekog njihovog nacionalnog jela ili slatkiša primerenog tom mesecu u godini.
Listajući taj calendar za oko mi je zapao jedan recept za kuvani kupus, Ontario Cabbage.
Po dolasku kući, u Srbiju, reših da taj isti recept kuvanja slatkog kupusa na kanadski način i oprobam i evo, to jelo se već desetak godina nalazi na meniju moje porodice jer je izvrsno. Priprema je jednostavna, brza, a što je najvažnije i deca ga vole.
Kupus i nije bio moja omiljena hrana dugi niz godina, no kako svako od nas menja ukus, ili način ishrane zbog raznoraznih razloga, tako je kupus, kao povrće, dobio počasno mesto u mojoj ishrani iz mnogo razloga.
Pre svega zbog toga što ima dobar odnos kalcijuma i fosfora, što omogućava bolju resorpciju onog prvog ( P) i zbog toga što su istraživanja potvrdila njegovo antikancerogeno dejstvo. Sve ostalo mu još dodatno ide u prilog.
Zna se da je svež kiseo kupus, koji se kod nas tradicionalno koristi u zimskoj ishrani, izuzetno bogat vitaminom C, a zna se i koliko je koristan vitamin C.
No o svemu tome, možda neki drugi put.
Sad želim da sa vama podelim recept za kuvanje slatkog kupusa na kanadski način, tačnije sladak kupus po receptu iz kanadske provincije Ontario.
Za spremanje slatkog kupusa na kanadski način potrebno je:
- jedna glavica zelenog kupusa, otprilike oko 1kg težine
- 300g mlevenog junećeg mesa
- 3 supene kašike prezli ( za bezglutensku varijantu pirinčani griz)
- jedno jaje ( srednje veličine)
- jedna kafena kašičica aleve paprike
- jedna sitno iseckana glavica crnog luka
- dve kašike pirinča
- soli po ukusu
- malo mlevenog bibera (prstohvat)
- 4-5 očišćenih čenova belog luka- iseckanih na listiće
- ½ – 1 L kuvanog paradajza (ili po ukusu)
Kupus iseći na rezance širine oko 1cm i ne duže od 10cm i zajedno sa belim lukom ostaviti sa strane.
Od ostalih sastojaka napraviti lopte, ćufte, u veličini po želji. Možda je najbolje da
budu veličine manje mandarine.U poludubokoj posudi na malo ulja, iste ćufte propržiti ovlaš, da ostanu cele, izvaditi ih iz posude i ostaviti sa strane.
U istu posudu staviti iseckan beli luk i lagano ga propržiti pa u to dodati isečen kupus. Kupus takodje pržiti uz dodatak malo soli i mešati neprestano sve dok ne dobije mekšu teksturu i blago promeni boju.
Ne treba ga dinstati!
Zatim dodati oko 1L tople vode, da kupus ogrezne, što bi rekle naše bake, dodati u njega propržene ćufte i kuvati ga na laganoj vatri dok ne omekša „al dente“.
Potom sipati paradajz sok, posoliti po ukusu i kuvati dok se sve ne sjedini i ćufte ne budu sasvim mekane i pirinač u njima kuvan.
Po želji, dodati sitno seckan peršun i mleveni biber!
Kao što ste sigurno primetili, ovo jelo nema zaprške, ali nije baš sasvim čorbasto jer mu gustinu daje količina povrća, kao i sluz koja u tečnost prodire iz pirinča u ćuftama. No, ukoliko volite gušće jelo, možete ga slobodno „podmetnuti“ sa dve do tri kašičice brašna razmućene u malo vode.
Ja preferiram brašno od heljde, ili integralno brašno.
Ukoliko koristite gotove mešavine začina nije problem, ali neka to ipak budu oni koji u sebi ne sadrže aditive, ili ih bar imaju najviše tri.
Prijatno!