Ej, ćao druže, kako si? Lepo da si se javio, a baš sam mislio na tebe ovih dana. Zašto? Ima neviđenih vesti. Pa da, ovde je sve neviđeno dok se ne ofuca i postane normalno. Ne, nema promena, sve isto. Ah, da, sećaš se onog malog iz bivšeg komšiluka, iz broja 10?
– Kojeg, bilo ih je puno?
Ma onog što je stalno drndao onu tamburu na ivičnjaku, ispod Magdinog prozora, svako posle podne, pa je ona ludela jer je nije zarezivao ni za crno ispod nokta kad bi ga opominjala, molila, pretila mu, da prestane to da radi, bar za vreme popodnevnog odmora, a on, jok. Terao po svom. Bolelo ga ćoše od Avale i za Magdu i za popodnevni odmor. On je bio rešio da nauči da svira tamburu po svaku cenu, a to, da li to njegovo drndanje nekome smeta ili ne, e to mu je bilo ravno do Kosova. Čak su se i njegovi pravili nevešti kad bi ih Magda zamolila da to radi ispod njihovog prozora, na njegovoj strani ulice. Pričala mi majka da su joj se .., kad je došla da ih zamoli da ga oni opomenu. Nije Magda znala da i kod njih stalno trešti muzika, ona, tipa, tresi, mesi. Moj deda, probao lepim, da ih privoli da samo malo smanje jačinu, a oni, tek onda, ko za inat, udri, još jače. Ma znaš sigurno, moje dvorište se graniči sa njhovim, a tebi on dođe, iza leđa, tvoje kuće mislim.
– Misliš na onog riđeg, sa onim niskim čelom i jakim obrvama?
– Da, baš na tog. Sećaš se, zvali su ga Žuća. Zbog te njegove riđe kose, obrva i trepavica. Ma sav je nekako bio ko šargarepa, samo, narav mu nije bila slatka. Klinac je porastao, ma odrastao je i zamisli, skoro sam saznao da je postao pravi baja.
– Kako postao baja? Pa on nema još ni 30, ako me sećanje dobro služi. On je bio tek prvi razred kad smo mi završavali gimnaziju.
– E vidiš on ti je glavni stručnjak za medije.
– Koje medije kad nije završio fakultet?
– Njemu to nije ni malo smetalo da sad bude to što jeste.
– A na koju foru, majke ti?
– Dok smo ti i ja, gulili klupe, on je naučio da svira tamburu i naučio je da je vrlo važno da se nađeš tamo gde treba, na
pravom mestu i u pravo vreme. Osim tog, ni tebi, a ni meni, ne ide u prilog druženje sa Vivaldijem i ostalim velikanima klasične muzike od najranijeg detinjstva, ni nasledni pedigre ni sve naučne titule u porodici, a i šire, kad smo što se tiče “biznisa” prave vezare.
pravom mestu i u pravo vreme. Osim tog, ni tebi, a ni meni, ne ide u prilog druženje sa Vivaldijem i ostalim velikanima klasične muzike od najranijeg detinjstva, ni nasledni pedigre ni sve naučne titule u porodici, a i šire, kad smo što se tiče “biznisa” prave vezare. Koliko se sećam, ni ti ni ja, nemamo ni krsne kumove, a ne kuma kumovog kuma, koji bi mrdnuo zadnjicom za nas, a našim diplomama bi verovatno obrisao znaš već šta, jer od njih ni mi sami nemamo baš previše vajde. Jel tako? Doduše, ti si se bar spasao, tamo si, gde si.
E vidiš, on, Žuća, je kažu, bio na svadbi, kod kuma kumovog kuma. Kažu, svirao je tri dana i tri noći, neumorno. A doveo i onu malu, “zvezdu” u usponu. Kako koju? Onu sa ćoška naše ulice što je stalno pevala solo partije u horu u osnovnoj školi, ma onu što su je zvali Darka.
Setio si se? Jeste, nju. Ona postala poznata estradna umetnica. Kažu, namlatili se love za ta tri dana svadbe ko pleve. A posle ih krenulo. I nju i njega. Posle tog veselja kod kuma kumovog kuma, bili kod kumine kume, a onda kod onog drmoša, pa kod onog inspektora, od veselja do veselja i eto njega, sad je baja.
Ja sam dobro. Spremam se, polako. Moji ćute, ništa ne govore.
Znam da im je teško, ali, ne žele da mi kažu ni idi, ni ostani. Moram.
Ne mogu da strepim šta će biti sa mojom devojčicom kad mene više ne bude, ovde, u ovoj zemlji, gde nema više kriterijuma, gde je iznalaženje rupa u zakonu normalnost, gde je život sveden na udarne vesti tablodinih izdanja, gde putovanja ovih mladih, “izabranih” košta koliko lečenje neizlečivo bolesne dece za koju nema para u fondovima koji za to i ne postoje, gde je moral mislena imenica na slovo M, ma i sam znaš.
Ne, neću kod tebe. Hladno je u Kanadi, klima je teška. Idem na jug, na Novi Zeland.Nek bude sve novo, valja se, kažu.
Pa .. eto druže, čujemo se. Čuvaj se.