Beč, prestonica Austrije, kao dobro staro vino

U celom svetu poznat kao Wien, Wiena. Jedino ga Mađari i mi, koji smo to preuzeli od njih, zovemo Beč. On je prva inostrana prestonica koju sam  videla, davne 1966. godine. Od tad i sama ne znam koliko smo se puta sreli, Beč i ja. Postoji neka veza između nas, nevidljiva, koja mene vuče da odem opet, stalno.
Koliko li tajni krije ova mala uličica u centru Beča
Kažu da je Beč vaga u horoskopu. I ja sam.  Mošda nas to spaja, mene privlači u taj prelepi stari grad čija svaka ulica predstavlja dragulj za sebe, čak i kad je arhitektonski, možda, savremenije uređena.
Kud god se okreneš uređena prošlost

I

z svakog ćoška izvire istorija proteklih godina. Ipak ta njegova starost ne umanjuje njegovu lepotu. Upravo ta patina mu daje draž i neku tajnovitost, izazov da se vidi i istraži do kraja, što je, čak i samim njegovim stanovnicima apsolutno nedostižno, jer je on uvek drugačiji.
Fasade starih kuća

 

Ono što mene uvek posebno oduševi je njegova elegancija i sređenost. Beč je uvek čist, okupan, star, a opet mlad, očuvan, lepo
„našminkan“, privlačan oku iz svakog ugla.
Nema čekanja dužeg od 4 minuta u proseku
Ako i iskrsne neki problem u gradu, on gubi na svom značaju jer se njegovom rešavanju pristupa odmah.  Kod Austrijanaca postoji uvek rezervni plan i nema neprijatnih iznenađenja za njegove stanovnike, koje bi predugo trajalo i ometalo ritam življenja njegovih stanovnika i samog grada.
Ulica u Nusdorfu, predgrađu Beča
Svaki put, kada ponovo dođem u Beč, uvek me osupne izgled tih stari zgrada koje izgledaju kao da su, koliko juče restaurirane i okrečene.
Nadzidan deo u skladu sa starom celinom
Ne bih ja da pričam o Beču kao što to rade turistički vodiči, a mogla bih. Želim samo da sa vama podelim neke fotografije koje nisu uobičajene s’ obzirom da ljudi koji obilaze neki grad turistički, većinom fotografišu znamenita mesa.
Nusdorf, predgrađe
Moje slike Beča  su one svakodnevne, gradske, životne, ali, ima i nekih bez kojih Beč nije ono što o njemu zna većina ljudi.
U blizini železničke stanice Franc Jozef
I da skratim, za mene je Beč pre svega uvek asocijacija za ČISTO, umiveno, sređeno, doterano, čak i kad je staro.
Stari, ali veoma udoban bečki tramvaj
Sećam se moje bake koja je govorila da i ono što imam staro, misleći na odeću,  treba uvek da bude čisto, lepo sređeno, sve što je rasparano ušiveno i osveženo.
E pa baš to sam shvatila u pravom smislu reči zahvaljujući mojoj prvoj, davnoj poseti Beču, koja se ponavlja i volim da mislim da će trajati, dok je i mene.
Uživajte!

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *