Znate, moj život je jedna velika avantura. Ne kao one velike kao u filmovima o Indijani Džonsu, ali je moja avantura, jer ja tako hoću. Mislim, da bude avantura.
Jer, saglasićete se, nimalo nije lako da iz, često običnosti mnogih dana, izvučeš lepotu u svakom od njih, a ja sam majstor u tome.
Virtuoz.
Virtuoz.
Da sve to pretvorim u avanturu i da se kasnije, mnogo kasnije, nasmejem kako mi je maestralno pošlo za rukom da kroz te poneke, vrlo ružne i teške trenutke prođem sa malim ogrebotinama duše. Sa ogrebotinama koje meni zaleči neki lepi stih, neka lepa muzika, neka lepa knjiga, neka lepa reč nekih dobrih ljudi, nešto lepo..
Veoma često kažem za sebe da sam srećna. Ono što mene čini srećnom su mnogima sasvim obične i normalne stvari.
Postoji izreka da je lepota u oku posmatrača. Nekako je, vremenom, postala moj putokaz u pronalaženju lepih trenutaka u moru sve ružnijih dešavanja oko nas.
Jutros, rano, sam šetala Sokobanjom i otkrila jednu malu, do sad neviđenu ulicu u kojoj na veoma malom prostoru ima mnogo lekovitog i ostalog bilja.
Malo je reći da volim prirodu, posebno cveće i biljke. Uvek se obradujem kad vidim bogatstvo prisustva istih u nekoj sredini, a po svemu sudeći u Sokobanji ih ima mnogo, ne samo po obroncima Ozrena, Device ili Rtnja, okolnih planina, već i u samim varoškim ulicama.
Pokušala sam da snimim kratak video sa objašnjenjima naziva pojedinih biljaka, ali kako nisam baš vešta u tome, najverovatnije da ću to ponoviti.
Ulica o kojoj govorim je kratka, uzana ulica, bez trotoara, što ovde i nije neuobičajeno. Nalazi se na blagom usponu iznad zgrade u kojoj je naš stan. U njoj ima dosta lepih, novih kuća sa veoma skladno uređenim dvorištima, što je, rekla bih, u Sokobanji, neko nepisano pravilo. Retka su dvorišta koja nisu kultivisana, čista i jedinstveno uređena, sa mnogo cveća, loze, fontana i baštenskih ukrasa.
U ulici koju pominjem, na zemljištu pored asfalta, ima mnoštvo divljeg cveća i biljaka, od kojih su mnoge lekovite. Tu, na uskoj strmini našli su se, zajedno, kantarion, čičak, matičnjak, divizma, različak, pucavac, mak, divlja šargarepa, vodopija, hajdučka trava, divlja nana, mlečika, boražina, kokotac, kupina, bokvica..
Svaka od njih se šćućurila u travi i detelini skladno deleći životni prostor.
Toliko puno zdravlja iz Božje apoteke, prošlo mi je kroz glavu. Sve što je potrebno je da se sagneš, uzbereš i spremiš sebi čaj, odvar ili lekovito ulje.
Pri tom, sve se one sasvim lako i dovoljno mogu ubrati samo šetajući ulicama, kroz banju, makar za jednu šolju čaja, zdravlja koje krepi.
Sokobanja nije veliko mesto i te male uličice nemaju živ saobraćaj, tako da su te biljke sasvim sigurno dobre za ljudsku upotrebu. Tu pre svega mislim na ono preporučeno “pravilo” da se biljke beru najmanje 300m udaljenosti od prometne saobraćajnice.
Ove biljke koje sam videla, a njihov broj nije zanemarljiv, su ono što nam priroda štedro daje, a pored čega mi ponekad prođemo kao pored “turskog groblja”, kako su govorili naši stari, kad bi želeli da skrenu pažnju na stvari koje nas ne zanimaju.
Čovek se sve više udaljuje od prirode, čak i onda kada ima mogućnosti, kao ovde, u Sokobanji, da joj se približi najbliže.
Mene je obradovalo saznanje da na jednom malom prostoru, možeš da se sagneš i uzbereš travku koja će ti, npr. pomoći da smiriš misli, živce bolje rečeno, kako bi funkcionisao bolje. Kako bi bio staložen, kako bi u svom telu priuštio manje hormona stresa, biljku matičnjak. I nije matičnjak dobar samo za smirenje, dobar je i kod sad popularnog PMS, recimo. A tek njegov miris, na svežu koru limuna, ko bi mu odoleo.
Onda, plavi cvetovi vodopije koji su ukras tratina i evo, ovde, jedne ulice, a mnogo dobro čine svima koji bitku vode sa povišenim šećerom.
Vodopija, ili cikorija, njen samleven koren, je ranije služila kao zamena za kafu.
Danas ima višestruku primenu cela biljka. Jedna od primena koja bi koristila svima, je da je čaj od vodopije dobar za sporo mršavljenje.
Tako, lepo šetate, vidite šta vam je priroda servirala na izvolte i iskoristite besplatno. Prstohvat cvetova, ili jedna izlomljena stabljika, koja je inače člankovita, dovoljna je za šolju čaja.
Dok šetate ugledate visoku travu svu u žutim cvetovima sa grubim listovima pri dnu, koja vam samo na tren zaliči na ogromnu zevalicu. Liči, ali nije. To je divizma. Trava koja leči bradavice. Ustvari, sok iz njenih cvetova, stabljike ili lista.
Onda uzberete cvetić, stisnete ga između prstiju u nanesete sok tamo gde treba, ako treba, dok šetate.
Fascinantno.
Samo, ima nešto što svi treba da naučimo pre no što se upustimo u korišćenje lekovitog bilja, a to je determinisanje istog, stručno rečeno.
Mnoge su slične izgledom, ali nisu naravno iste.
Danas, dobri, sad već stari čika Google ima odgovore za to. Nudi mnoštvo slika mnogih, pa i lekovitih biljaka, kao i sajtova sa objašnjenjima nadugačko i naširoko o svemu vezanom za tu oblast. Ima naravno i mnogo knjiga već davno, a i skoro napisanih o značaju i načinu korišćenja lekovitog bilja.
Ustvari, htela sam da vam kažem da me je jedna obična jutarnja šetnja obradovala do te mere da sam je uvrstila u avanturu. Zašto?
Samo zbog tog što se tokom šetnje desilo da nabasam na malom prostoru na mnoštvo lekovitih travki tamo gde im se ne nadamo, jer ih vezujemo za livade i planinske proplanke, kad ono, jedna mala varoška ulica, ali prebogata zdravljem iz Božje apoteke.
Eto, meni ne treba mnogo da se radujem. Ponekad samo lepa, ili lekovita biljčica o kojima bih mogla da vam ispričam mnogo više.
Kad šetate, bacite ponekad pogled i dole, na tratine, travnjake u gradu. Verujem da će i vas obradovati kad vidite da su i one tu negde, biljke koje nam pomažu da budemo ili ostanemo zdravi, sa kojima delimo ovaj svet, a pored kojih često prolazimo, a da ih i ne primetimo.
I još nešto, budite radoznali!
Saznajte sve o njima, jer one su tu i zbog nas.