Maslačak se ubraja u naše najrasprostranjenije korovske i livadske biljke. Raste u velikim skupinama na livadama, travnjacima, parkovima, vrtovima, uz puteve i živice. Uspeva i u planinskim predelima, ali mu je tamo rozeta nešto manjeg obima.
Od davnina je poznat i kao lekovita biljka, naročito u narodnoj medicini, ali se kao takav zadržao i do današnjih dana. Koristi se cela biljka, koren, list cvet i pupoljci.
Poznato je da čaj od maslačka dobro deluje na bolesti jetre i žuči, te kao sredstvo za otklanjanje potištenosti, umora, bolova kod gihta i reume.
Tinktura od maslačka pomaže kod mladalačkih akni i bubuljica.
Čaj od korena maslačka je dobro sredstvo za poboljšanje viskoziteta krvi.
Maslačak takodje pospešuje izlučivanje mokraće, te se kao takav preporučuje onima koji pate od edema kao i sa problemima urinarnog trakta.
Šest do deset komada svežih stabljika maslačka, pojedenih svakodnevno, donose olakšanje onima koji pate od hroničnih oboljenja jetre i želuca.
Mleko iz stabljika maslačka je poznato sredstvo za otklanjanje bradavica sa kože.
Kao povrće su prvi počeli da ga koriste Italijani još u XVII veku te danas maslačak spada u prve, rane prolećne salate.
Interesantno je reći da u maslačku ima čak više gvoždja nego u spanaću. On takodje sadrži i zavidne količine karotena i vitamina C. Zbog svog gorčastog ukusa preporučuje se i onima koji nemaju dobar apetit.
Mladi, cvetni pupoljci ukiseljeni u sirćetu se koriste kao zamena za kapre.
Nemci i Englezi koriste cvetene pupoljke, uz pomoć kvasca, za pravljenje posebnog maslačkovog vina.
Cvetovi maslačka se koriste za spravljanje izvanredno ukusnog i zdravog meda (sirupa) od maslačka koji, ako se zna sve napred izneto, deluje višestruko, a veoma je dobar za one koji imaju problema sa urinarnim traktom.
Kod nas se, nažalost, nezasluženo, maslačak i danas više smatra samo korovskom biljkom te se iskreno nadam da će ovi redovi to malo promeniti naročito ako se zna da je proleće blizu i da se prve rozete maslačka već pomaljaju iz zemlje.
Nemojte brati ni jednu biljku iz prirode, koju ćete koristiti u ishrani, pokraj samog puta, naročito pored prometnih auto puteva.
Preporučuje se da je razdaljina od puta najmanje 200m.
Sa berbom maslačka najbolje je početi već krajem marta i početkom aprila, jer su te biljke manje gorkog ukusa, mada se maslačak bere tokom cele godine.
Gorčina se otklanja tako što se ubrane rozete ostave u hladnoj vodi do jutra, a posle toga se koriste za spremanje čorbe ili ukusne salate.
Evo recepata za salatu od maslačka i med od maslačka.
Salata od maslačka
Listove maslačka dobro oprati po mogućstvu u tekućoj vodi. Iskidati ih rukom na željenu veličinu, ako je potrebno, posoliti „lakom soli“ po ukusu, začiniti maslinovim uljem, balzamiko sirćetom ili sokom od limuna po ukusu.
Oni koji podnose sirće mogu koristiti i obično, ali se ipak najviše preporučuje vinsko, jer joj daje izuzetan ukus.
Ja volim da u ovu salatu dodam obavezno najmanje 2 čena sitno seckanog belog luka, ako ima mladog luka, još bolje.
Salatu od maslačka možete „posoliti“ lepom količinom rendanog feta sira, dodati joj barena jaja, na rezance iseckanu pileću ili ćureću šunku.
Takodje je možete napraviti sa kuvanim mladim krompirom (ni stari nije loš) i preliti je „light“ majonezom.
Maslačak možete kombinovati i sa običnom zelenom salatom.
„Med“ ( sirup) od maslačka
180 komada krupnih cvetova maslačka kuvati 15 minuta u 1L vode.
Procediti pa dodati 2 kg šećera i kuvati još 30 minuta.
U skuvanu masu dodati 1 limuntus.
Dok je još toplo sipati u tegle ili u boce sa širim grlićem.
Čuvati na hladnom mestu!
Koristi se po jedna kafena kašičica 1x do 3x na dan.
Kako vidite, maslačak je višestruko korisna biljka nepravedno zapostavljena u našoj ishrani.
Samo branje je jedna vrsta rekreacije i relaksacije.
Verujem da ćete od danas koristiti maslačak češće u svojoj ishrani tim pre što ga, uz sve ovo što znamo, dobijamo kao poklon iz prirode.
One comment
I was looking through some of your posts on this internet site and I believe this web
site is very instructive! Keep on putting up.Raise range