Ovih dana mi je stigao tekst o kiseljenju kupusa i ja ga sačuvah da ga pažljivo isčitam. Ko velim, možda je metoda stavljanja bolja od moje. Ili lakša.
Jutros, stigne mi poruka od moje mlađe sestre sa linkom ka tekstu i pitanjem; „Jesu li ono ovo tebe citirali“? Pogledam i… jesu. Pogledam još pažljivije i obradujem se.
Davnašnji tekst novinarke, blogerke iz Niša u kojem je kao jedan od primera navedena moja metoda stavljanja kiselog kupusa za zimu.
Koliko juče kupili smo kupus za stavljanje u burence za zimu. Slučajnost? Sinergija?
Kako god, lepo je podsetiti se na nešto što se desilo, a bilo je i lepo i korisno.
I evo me gde sad pišem ove redove jer dobih poriv da sa vama podelim recepte za dobar kiseli kupus. I trajan, tačnije onaj koji može dugo da se održi. Naravno ako je pravilno uskladišten.
Ono što je veoma važno to je da naši stari kažu da se kupus s za kiseljenje stavlja do Mitrovdana, da bi se održao sve do Đurđevdana, što se, bar meni, pokazalo tačnim u praksi.
Takođe je važno raditi po metodi koja je isprobana i koja ne dozvoljava da se kupus „uslinavi“ tj. zamuti i omekša pre vremena.
Ne manje važno, ako ne i najvažnije je da je kiseli kupus najzdravija fermentirana hrana sa visokim sadržajem C vitamina pod uslovom da se jede svež, a ne kao ukusna sarma ili npr. lički kupus, podvarak…
U zimskom periodu kad je uobičajeno da nam je imunitet nešto slabiji, ovo je jedan od pristupačnih resursa za zadovoljavanjem potreba našeg organizma za vitaminom C.
I sad da ne dužim dalje evo vam link do teksta gde ćete naći ceo tekst na temu stavljanja kiselog kupusa za zimu. Probajte i nek vam je na zdravlje!
Izbornik